Mitrovdan je jedna od najpoznatijih srpskih krsnih slava i posvećena je Svetom Dimitriju Solunskom, hrišćanskom mučeniku za koga se vekovima vezuju brojna čuda, isceljenja i predanja o zaštiti grada Soluna.
Njegov kult vremenom se proširio i među Srbima, a danas se Mitrovdan ubraja među najčešće porodične slave u našoj zemlji.
Osim verskog značaja, ovaj praznik zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Smatra se prekretnicom između toplijeg i hladnijeg dela godine, a za njega se vezuju brojna verovanja o vremenu, pripremama za zimu i ponašanju ukućana. Posebno je zanimljivo verovanje da svako na Mitrovdan treba da bude u svom domu, jer se, prema starom narodnom običaju, smatra da bi u suprotnom tokom cele godine mogao da noći po tuđim kućama.
Mitrovdan je jedna od najčešćih srpskih krsnih slava
Mitrovdan se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 8. novembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 26. oktobra po julijanskom kalendaru.
Ovaj praznik zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji i ubraja se među pet najčešćih krsnih slava u Srbiji.
Na dan Svetog Dimitrija u pravoslavnim hramovima služe se liturgije, a vernici dolaze da se pomole svetitelju i odaju mu poštovanje. Porodice koje slave Mitrovdan pripremaju slavski kolač, žito i vino, dok se u domovima pale slavska sveća i kandilo.
Slavlje se nastavlja u porodičnom krugu, uz goste, prijatelje i tradicionalnu slavsku trpezu.
Praznik koji označava dolazak zime
U narodnoj tradiciji Mitrovdan se smatra važnim vremenskim i kalendarskim prelomom. Veruje se da se njime završava letnja, a počinje zimska polovina godine.
Zbog toga se ovaj datum nekada posebno poštovao u seoskim domaćinstvima. Do Mitrovdana trebalo je završiti sve važnije poslove na imanju, pripremiti ogrev, obezbediti zimnicu i spremiti kuću za hladne mesece.
Postojalo je i verovanje da vreme na Mitrovdan može da nagovesti kakva nas zima očekuje. Ako na ovaj praznik pada kiša ili se pojavi mraz, narodna predanja najavljivala su dugu, hladnu zimu sa mnogo snega. Nasuprot tome, lepo i sunčano vreme smatralo se nagoveštajem blaže zime.
Ovakva verovanja bila su naročito važna u vreme kada su ljudi mnogo više zavisili od vremenskih prilika i prirode.
Foto: RINA
Vuk Karadžić zabeležio je i jednu staru narodnu izreku koja se vezuje za ovaj dan:
„Kako ti je na Mitrovdan u kući, tako će ti biti cele zime!“
Zašto se veruje da na Mitrovdan treba biti kod kuće?
Jedan od najpoznatijih mitrovdanskih običaja odnosi se na boravak u sopstvenom domu.
Prema starom narodnom verovanju, uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako bi trebalo da bude kod svoje kuće. Smatralo se da onaj ko ove noći provede van svog doma može tokom cele godine često da boravi i noći u tuđim kućama.
Ovo verovanje nekada je imalo posebno značenje, jer su se ova dva praznika smatrala važnim granicama između različitih godišnjih doba i životnih ciklusa.
Zbog toga su ljudi nastojali da Mitrovdansku noć provedu u porodičnom domu, u krugu svojih najbližih. Izuzetak su, naravno, bili odlasci na porodične slave i unapred dogovorena okupljanja.
U nekim krajevima Srbije ovo se i danas smatra jednim od najvažnijih običaja vezanih za Mitrovdan.
Zašto na Mitrovdan ne treba grditi decu?
Za ovaj praznik vezuje se još jedno zanimljivo narodno verovanje, koje se posebno odnosi na roditelje. Prema starom običaju, na Mitrovdan ne bi trebalo grditi i kažnjavati decu, čak ni kada naprave neku nestašluk ili pogreše.
Verovalo se da bi deca koja budu grđena na ovaj dan mogla da budu nestašna tokom cele naredne godine. Zbog toga se savetovalo da roditelji budu strpljivi i da na ovaj praznik izbegavaju svađe, stroge kazne i nepotrebnu ljutnju.
Kao i mnoga druga narodna verovanja, i ovo je nastalo iz želje da praznični dan protekne u miru, slozi i porodičnoj harmoniji.
Autor: Marija Radić
