U mnogim mestima u Srbiji postoji običaj iznošenja hrane na groblje na pomen ili na Zadušnice. Dok je jednima to potpuno normalno i kažu da se nigde ne jede tako dobro, drugi su šokirani.
Zašto se hrana deli na groblju
U mnogim porodicama običaj je da se pripremljena hrana ponudi rodbini, poznanicima i ljudima kojima je pomoć potrebna. Njeno značenje je u milosrđu: učiniti dobro delo u spomen na pokojnika. Hrana se zato deli živima. Pokojnicima se posvećuju molitva i pomen, a ljubav prema njima može se izraziti i pomaganjem nekome ko je gladan ili živi u oskudici, objasnila je ranije etnolog Vesna Marianović za Blic.
Ona je tada ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.
– U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada “deli” za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima – objasnila je.
Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine.
Nije važna bogata trpeza
Običaji se, međutim, razlikuju od kraja do kraja. Negde se od hrane donose samo žito i vino, dok se drugde priprema i veće posluženje. Ipak, količina hrane i broj pripremljenih jela nisu merilo poštovanja prema preminulima.
Nema potrebe da se porodica izlaže trošku niti da obilazak groba preraste u veliko okupljanje uz gozbu. U središtu zadušnica ostaju molitva, dostojanstveno sećanje i dobra dela.
Ako danas nosite hranu na groblje, ponesite onoliko koliko možete da podelite. Nekome će mali komad pogače ili kolača značiti pažnju, a nekome i obrok koji mu nedostaje.
Prema crkvenoj tradiciji, 3 stvari imaju posebno mesto na Zadušnice i praktično je to jedino i obavezno doneti na ovaj dan:
Kuvano žito (koljivo) – simbol je vaskrsenja i večnog života. Pšenica podseća na Hristove reči da zrno mora da padne u zemlju i umre kako bi donelo novi rod.
Crno vino – koristi se za prelivanje žita tokom pomena. Simbolizuje Božje milosrđe i Hristovu žrtvu.
Sveća – predstavlja Hristovu svetlost i veru u večni život. Njeno paljenje simbolizuje molitvu za pokoj duše preminulog.
Srbi poput starih Egipćana
U drugim kulturama nije poznato da postoji sličan običaj, ali postoji jedna zanimljiva veza u tom kontekstu između današnjih Srba i antičkih, odnosno starih Egipćana!
Deluje kao za rubriku verovali ili ne, ali Srbi su nasledili nešto od tradicije drevnih Egipćana – prinošenje hrane pokojniku i narikače na sahranama.
– Na predstavama koje prate sahranu u starom Egiptu vide se žene gole do pasa koje čupaju kosu i plaču, nariču nad pokojnikom. One zapravo predstavljaju Izidu i Neftidu koje oplakuju Ozirisa, a na pravim sahranama postojale su žene koje su ih glumile. To su imali možda još samo u Mesopotamiji. Osim toga, stari Egipćani su imali ono što i mi danas, da hranu namenjujemo pokojniku, odnosno jedemo na groblju, imamo ono “za pokoj duši”. To postoji samo kod nas i starih Egipćana – rekao nam je ranije egiptolog-istoričar Nenad Marković.
Autor: Iva Besarabić
