Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih mučenika Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i drugih koji su postradali zbog svoje vere u Hrista.
Njihovo stradanje vezuje se za Persiju i vreme vladavine cara Sapora, u četvrtom veku.
Prema crkvenom predanju, trojica hrišćana bili su carevi službenici, a njihova nepokolebljivost tokom mučenja toliko je potresla prisutne da su čak i pojedini njihovi mučitelji prihvatili hrišćanstvo.
Tajno ispovedali Hrista na carskom dvoru
Akindin, Pigasije i Anempodist bili su carevi dvorski službenici koji su, uprkos opasnosti, tajno ispovedali hrišćansku veru i svojim učenjem druge privodili hrišćanstvu. Kada je Sapor saznao za njihovo versko opredeljenje, naredio je da budu izvedeni pred njega i zahtevao da se odreknu Hrista.
Prema žitiju, car ih je upitao odakle dolaze, a oni su mu odgovorili da su njihova otadžbina i život Presveta Trojica – Otac, Sin i Sveti Duh, jedan Bog. Takav odgovor razbesneo je vladara, koji je naredio da budu podvrgnuti surovim mučenjima.
Iako su trpeli strašne bolove, nisu se odrekli svoje vere. Prema crkvenom predanju, tokom mučenja događala su se čuda, a jedan od prizora koji je posebno ostao upamćen jeste onaj sa ključalim olovom, koje, kako se opisuje u žitiju, nije naudilo mučenicima.
Upravo tada dogodio se preokret. Jedan od njihovih mučitelja, po imenu Aftonije, videvši da olovo ne može da im naudi, poverovao je u Hrista i glasno uzviknuo:
“Veliki je Bog hrišćanski!” Zbog javnog ispovedanja vere odmah je pogubljen.
Njegovo ime tako se našlo među onima koji se zajedno sa Akindinom i Pigasijem proslavljaju 15. novembra.
Zašili ih u kožne mehove i bacili u more
Besan zbog toga što mučenja nisu uspela da slome njihovu veru, car je naredio da Akindina, Pigasija i Anempodista zašiju u kožne mehove i bace u more.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Međutim, prema žitiju, ni tada nisu stradali. U predanju se navodi da im se ukazao Sveti Aftonije sa tri anđela, izveo ih na suvo i izbavio iz sigurne smrti.
Među onima koji su otvoreno osudili progon hrišćana bio je i Elpidifor, ugledni carski dostojanstvenik. Kada je pred carem priznao da je hrišćanin i ukorio ga zbog ubijanja nevinih ljudi, i sam je osuđen na smrt. Prema žitiju, zajedno sa njim pogubljeno je i oko 7.000 drugih hrišćana.
Akindin, Pigasije i Anempodist na kraju su, prema istom predanju, bačeni u ognjenu peć zajedno sa 28 vojnika i carevom majkom, koji su takođe prihvatili hrišćanstvo.
Svi su stradali, ostajući verni svojoj veri do poslednjeg trenutka.
Na isti dan SPC se seća i prepodobnog Markijana Kirskog, koji je napustio život u svetu i povukao se u pustinjsku oblast Halkidu u Siriji, gde je živeo u molitvi i podvižništvu. Prema predanju, u njegovoj keliji noću je sijala neobična svetlost, uz koju je čitao Sveto pismo bez potrebe za drugom svetiljkom.Pred smrt je zamolio učenika da njegovo telo tajno sahrani, kako bi izbegao da njegov grob postane mesto okupljanja poštovalaca.
Nema posta
Petnaesti novembar 2026. godine pada u nedelju, a prema pravoslavnom kalendaru tog dana nema posta. Božićni post počinje 28. novembra po građanskom kalendaru.
Autor: M.R.
