Malo ljudi zna da je večeras pun mesec, ali su naši preci ovom nebeskom fenomenu pridavali veliki značaj. U srpskoj narodnoj tradiciji noći obasjane punim mesecom bile su ispunjene brojnim verovanjima, običajima i pravilima kojih se domaćinstvo strogo pridržavalo.
Prema starim verovanjima, pun mesec donosio je posebnu energiju koja je mogla da utiče na raspoloženje ljudi, san, pa čak i na važne životne odluke. Zbog toga su se takve noći dočekivale sa poštovanjem, ali i dozom opreza.
Kada bi ugledali pun mesec na nebu, mnogi su prekrivali prozore platnima kako mesečina ne bi obasjavala prostorije u kojima se spava. Verovalo se da osoba koja celu noć provede pod svetlošću punog meseca ujutru ustaje neraspoložena, umorna i „prazne glave“.
U mnogim krajevima Srbije smatralo se da uoči punog meseca ne treba započinjati velike i važne poslove. Dogovori o kupovini zemlje, selidbe, pa čak i sklapanje brakova često su odlagani za neki drugi dan, jer se verovalo da ono što počne pod punim mesecom neće dugo trajati.
Postojala su i brojna pravila vezana za svakodnevni život. Žene se nisu šišale, dok domaćini nisu pozajmljivali hleb, so ili druge namirnice iz kuće. Smatralo se da bi na taj način iz doma mogli da „iznesu“ sreću i blagostanje.
Posebna pažnja posvećivala se deci, bolesnima i trudnicama. Narodno predanje govorilo je da ne bi trebalo dugo posmatrati pun mesec, kao ni ostavljati bunare ili posude sa vodom otkrivene tokom noći.
Možda najzanimljivije verovanje odnosilo se na međuljudske odnose i novac. Tokom noći punog meseca izbegavale su se svađe i rasprave, jer se verovalo da bi mogle da izmaknu kontroli i ostave dugotrajne posledice. Takođe, nije se brojao novac, kako, prema narodnom verovanju, „ne bi otišao iz kuće“.
Iako danas većina ovih običaja pripada folkloru i narodnoj tradiciji, oni i dalje svedoče o tome koliko su naši preci pažljivo posmatrali prirodu i nebeske pojave, nastojeći da u njima pronađu znakove koji mogu uticati na svakodnevni život.
Autor: Iva Besarabić
