Malo je savremenih pravoslavnih svetitelja čije su reči izazvale toliko pažnje kao što je to slučaj sa Svetim Paisijem Svetogorcem.
Ovaj grčki monah, kojeg je Pravoslavna crkva kanonizovala 2015. godine, bio je poznat po podvižničkom životu, duhovnim savetima i daru prozorljivosti. Vernici su mu dolazili iz celog sveta tražeći utehu, savet i molitvu, a mnogi su tvrdili da je znao njihove misli i životne okolnosti pre nego što bi mu ih ispričali.
Poslednjih godina posebno su se proširila njegova proročanstva o budućnosti sveta, zbog čega se njegovo ime često pominje kada se govori o velikim geopolitičkim promenama. Ipak, važno je naglasiti da veliki deo tih proročanstava nije deo zvaničnog crkvenog učenja, već potiče iz svedočenja njegovih duhovnih čeda i ljudi koji su ga lično poznavali.
Ko je bio Sveti Paisije?
Sveti Paisije Svetogorac rođen je 1924. godine u Kapadokiji, a nakon razmene stanovništva njegova porodica doselila se u Grčku. Kao mladić služio je vojsku, radio kao stolar, a potom se zamonašio na Svetoj Gori, gde je proveo najveći deo života u molitvi, postu i tišini.
Njegova skromnost bila je legendarna. Živeo je u maloj keliji Panaguda, gotovo bez ikakve imovine, ali su upravo tu svakodnevno dolazile hiljade ljudi. Mnogi su svedočili da je znao zbog čega su došli i pre nego što bi progovorili, zbog čega je među narodom stekao glas čoveka koji poseduje dar prozorljivosti.
Upokojio se 1994. godine, a danas njegove mošti počivaju u manastiru Svetog Jovana Bogoslova u mestu Suroti kod Soluna, gde svakodnevno dolaze brojni hodočasnici.
Jedno od najpoznatijih proročanstava koje se pripisuje Svetom Paisiju odnosi se na veliki sukob u kojem će, prema svedočenjima njegovih učenika, ključnu ulogu imati Turska i Rusija.
Prema tim zapisima, govorio je da će doći do velikih promena na prostoru današnje Turske, da će se zemlja suočiti sa teškim unutrašnjim krizama i međunarodnim sukobima, kao i da će se u sve umešati velike svetske sile.
U pojedinim svedočenjima navodi se i da će se nakon velikih stradanja ponovo otvoriti mogućnost da Konstantinopolj, odnosno današnji Istanbul, dobije poseban međunarodni status. Međutim, ovakva tumačenja nisu potvrđena kao zvanično crkveno učenje i vernici se pozivaju na oprez prilikom njihovog tumačenja.
Mnogo češće od političkih događaja, Paisije je govorio o duhovnom stanju čovečanstva.
Upozoravao je da će ljudi postati previše vezani za materijalno, da će porodice prolaziti kroz velika iskušenja i da će vera kod mnogih oslabiti. Smatrao je da će upravo zbog toga ljudi osećati sve veću usamljenost i nemir, uprkos tehnološkom napretku.
Istovremeno je isticao da će, posle velikih iskušenja, mnogi ponovo pronaći put ka Bogu i da će upravo vera biti ono što će ljudima dati snagu da prebrode teška vremena.
Šta kaže Crkva?
Pravoslavna crkva poštuje Svetog Paisija kao velikog podvižnika i svetitelja, ali naglašava da vernici ne treba da budu opterećeni predviđanjima budućih događaja.
Suština njegovih pouka nije bila u tome da ljudi nagađaju kada će se određena proročanstva ispuniti, već da svakodnevno rade na sebi, neguju ljubav, smirenje, pokajanje i molitvu.
Zbog toga se i danas njegove najčešće citirane reči odnose upravo na nadu:
“Ne bojte se. Hristos će pobediti.”
I upravo je ta poruka, mnogo više od svih proročanstava koja mu se pripisuju, ostala njegov najprepoznatljiviji duhovni zavet vernicima širom sveta.
Autor: S.M.
