Marko Jurešić iz Busovače godinama bere borovnice, a od ovog posla za mjesec dana može zaraditi dovoljno da kupi rabljeni automobil.
Ovaj čovjek se pita zašto mnogi nezaposleni ne žele raditi posao branja šumskih plodova od kojih je izgradio kuću, kupio tri automobila i odgojio četvero djece.
Priču o njemu objavio je Srećko Stipović na svom YouTube kanalu, koji kaže da borovnice, najcjenjenije šumsko voće, nikada ranije nisu stigle, a cijena im nikad nije bila veća.
Borovnice s planine
“Marka smo teško pronašli na Busovačkoj planini na mjestu gdje bere borovnice čija je cijena dosezala deset eura po kilogramu. Kad radi s grebenom, Marko dnevno zna skupiti i stotinjak kilograma. Nevjerojatno je da velika kola borovnica u šumama jednostavno propadnu jer ih nema tko brati“, kaže Srećko koji je s Markom proveo dan na planini Busova u branju borovnica.
“Kad kažem 20 maraka, kažu mi: “Skupi su”. Rekao bih im: “Pođite sa mnom! Pokušajte ubrati koji kilogram s ove strane, pa ćete reći da 200 maraka nije preskupo”, priča Marko dok vješto stoji na padini i bere ovo voće.
Ručno branje borovnica je jako teško, Marko ima problema s leđima. Ponekad prije branja popije lijek. Unatoč tome, udeblja se kao od šale 10-ak, 15 kilograma, a u jednom danu zna se udebljati i do 100 kilograma.
– Sto kila po 20 maraka je 2.000 maraka, navodi Srećko.
– Onda neka bude 12 maraka. Brzo ubereš, dođeš doma…, odgovara Marko i dodaje kako je prije nekoliko godina kupio auto od branja borovnica.
Teški rad
– Sad sam kupio drugu… onu dolje u potoku, objašnjava.
– Koliki vam je vozni park?, pita Srećko.
– Tri auta.
– I niste nigdje zaposleni?
– Kakve… Pa evo, radim ovdje, sa šumskim proizvodima. Može se zaraditi. Samo se digneš, budeš uporan i radiš, kaže Marko koji dodaje da je i njemu ovo odmor.
– Odgovara mi. Kad zarađujem, stalo mi je. Bez zagađenja, bez šefa… Ja biram i uživam. Donesem nešto za jelo i to je to za cijeli dan, kaže i dodaje da se ne bi zaposlio u firmi da mu daju ogroman novac.
– Vidim da si i kuću proširio, kaže Srećko, a Marko ne prestajući s radom dodaje: „Sve! Ja samo gradim”.
Živio kao podstanar
Prije nego što je počeo brati, živio je kao podstanar. Čak je razmišljao o odlasku u Njemačku ili neku drugu zemlju. No, njemu to već dugo ne pada na pamet.
– Razmišljao sam o odlasku u Njemačku kad nisam imao ništa. Bio sam podstanar. Ali onda sam počela birati. A sad sam sam svoj gazda. Ustajem kad hoću, radim koliko hoću, idem kući kad hoću.
U šumi često vidi divlje životinje. Ona je srna, ali, kako kaže, ponekad i medvjed.
– Budi medvjed. No, medvjed je otišao svojim putem… Borovnice beru mnogi iz ovog kraja, pa tako i umirovljenici. Ljudi imaju mirovine, ali beru. Što je njima ta mirovina?! Plaćaju lijekove, kupuju naftu… A ovo ovdje nema ništa. Ubereš koliko možeš, sigurno će propasti, kaže.
Kad prođe sezona borovnica, Marko će brati brusnice. Posla uvijek ima. Ne razumije zašto neki neće raditi.
– Ne znam što neće, možda im je lakše kad nešto dobiju besplatno, kaže Marko.
