Saturn je decenijama poznat po neobičnom šestougaonom obrascu oko severnog pola, ali sada je na suprotnoj strani planete uočena još jedna neobična geometrijska struktura. Oko južnog pola ovog gasovitog džina formira se ogroman atmosferski talas sa deset strana, a višegodišnja posmatranja pokazuju da se pojava postepeno razvijala, navodi SciTech Daily.
Nova struktura nije čvrst „desetougao“ na površini planete, već talas u Saturnovoj atmosferi povezan sa snažnom vazdušnom strujom. Pošto Saturn nema čvrstu površinu poput Zemlje, ovakvi oblici nastaju u složenom kretanju gasova, vetrova i atmosferskih talasa.
Desetostrana struktura, odnosno dekagon, prostire se približno između 58. i 63. stepena južne širine. Gotovo ravne stranice i jasno izraženi uglovi daju joj pravilnu geometriju, zbog čega odmah podseća na mnogo poznatiji šestougao oko Saturnovog severnog pola.
Ipak, dve pojave nisu iste. Severni šestougao je dugovečan i izuzetno stabilan, dok je južni dekagon novija i očigledno promenljiva struktura. Upravo mogućnost da se njegov razvoj prati gotovo od početka čini ovo otkriće posebno zanimljivim.
Tragovi strukture
Tragovi strukture mogu se uočiti na snimcima Hablovog svemirskog teleskopa iz 2023. i 2024. godine, ali su tada njene stranice i uglovi bili mnogo slabije izraženi. Tokom 2025. oblik je postao dovoljno jasan da istraživači potvrde da nije reč o slučajnoj raspodeli oblaka, već o organizovanom atmosferskom talasu.
Saturn's famous hexagon now has a sibling 🪐
First spotted decades ago, the six-sided vortex at Saturn's north pole fascinated scientists. Now, @NASAHubble caught a glimpse of an evolving ten-sided atmospheric wave on the ringed planet's south pole. pic.twitter.com/xCtn65zXps— NASA Goddard (@NASAGoddard) 23. септембар 2026.
Prvi snažniji nagoveštaj nije došao samo iz svemira. Tokom 2024. istraživači su zajedno sa astronomima amaterima na snimcima napravljenim sa Zemlje uočili slabu talasastu traku u blizini Saturnovog južnog pola. Posmatranja iz 2025. pokazala su da se tamo razvija pravilnija struktura, dok su Hablovi snimci omogućili njeno detaljnije proučavanje.
Habl ima važnu prednost jer Saturn posmatra iznad Zemljine atmosfere, pa može da snima planetu tokom čitave njene rotacije bez zamućenja koje izaziva atmosferska turbulencija.
Otkrivanju je pomogla i promena Saturnovih godišnjih doba. Kako se položaj planete menjao tokom njenog dugog obilaska oko Sunca, južni pol postajao je sve bolje vidljiv sa Zemlje, pa su astronomi mogli detaljnije da proučavaju oblast koja je prethodnih godina bila nepovoljnije okrenuta prema nama.
Saturnu je potrebno približno 29 i po zemaljskih godina da obiđe Sunce, pa njegova godišnja doba traju mnogo duže nego na Zemlji. Zbog toga su višegodišnja posmatranja posebno dragocena, jer se atmosferske promene mogu razvijati veoma sporo i lako ostati neprimećene ako se planeta prati samo povremeno.
Habl Saturn i druge spoljne planete redovno posmatra u okviru dugoročnog programa proučavanja njihovih atmosfera. Zahvaljujući tome, istraživači nisu imali samo jedan snimak novog dekagona, već niz podataka pomoću kojih su mogli da prate njegov postepeni razvoj.
Potraga za južnim pandanom poznatog Saturnovog šestougla traje mnogo duže. Astronomi su još od 1990. godine pregledali snimke u potrazi za sličnom strukturom na jugu, ali je nisu pronalazili. Ni letelica Kasini, koja je kružila oko Saturna od 2004. do 2017. godine i detaljno proučavala njegovu atmosferu, nije zabeležila dugotrajnu desetostranu formaciju.
To je jedan od razloga zbog kojih istraživači smatraju da se nova struktura verovatno pojavila relativno nedavno.
Talas se pomera ka istoku
Posebno je zanimljiv način na koji se dekagon kreće. Sam talas pomera se prema istoku brzinom od oko 2,5 metara u sekundi, dok vazdušna struja u kojoj se nalazi, na približno 60,5 stepeni južne širine, dostiže oko 116 metara u sekundi. Dakle, talas se kreće mnogo sporije od snažne atmosferske struje sa kojom je povezan.
Ni njegovi uglovi ne ostaju potpuno na istom mestu. Njihov položaj osciluje u periodu od približno 32 dana, što dodatno potvrđuje da se radi o dinamičnoj atmosferskoj pojavi, a ne o nepomičnom nizu oblaka.
Hablovi snimci napravljeni u različitim talasnim dužinama otkrili su još jednu važnu osobinu. Položaj dekagona blago se menja u zavisnosti od talasne dužine u kojoj se Saturn posmatra. Pošto različite talasne dužine omogućavaju pogled na različite visine u atmosferi, ovaj nalaz ukazuje da struktura nije ograničena samo na vrhove oblaka, već se verovatno pruža kroz više atmosferskih slojeva.
Zašto se u atmosferama gasovitih džinova uopšte pojavljuju pravilni geometrijski oblici jedno je od pitanja koje već dugo intrigira planetarne naučnike. Snažne vazdušne struje mogu postati nestabilne i razviti velike talase, a pod određenim uslovima takvi talasi mogu da se organizuju u obrasce sa izraženim stranama i uglovima.
Istraživači smatraju da bi novi dekagon mogao predstavljati veliki talas koji se kreće duž snažne vazdušne struje i stvara deset ponavljajućih zavoja oko planete. Drugim rečima, nije reč o deset zasebnih oluja koje slučajno formiraju pravilan oblik, već o jednoj velikoj talasnoj strukturi.
U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances navodi se da su istraživači pomoću računarskih simulacija ispitali kako je desetostrana struktura mogla da nastane. Prema njihovim nalazima, postoje najmanje dva moguća scenarija. Dekagon je mogao da se razvije usled periodičnog poremećaja u samoj vazdušnoj struji, ali postoji i mogućnost da je njegov razvoj podstakao tamni anticiklonski vrtlog neposredno severno od strukture.
Anticiklonski vrtlog je velika rotirajuća atmosferska formacija povezana sa područjem visokog pritiska. Na gasovitom džinu poput Saturna takvi vrtlozi mogu biti ogromni i menjati okolne vazdušne tokove, ali za sada nije potvrđeno da je upravo ovaj vrtlog izazvao nastanak dekagona.
Naučnici zato još ne znaju zašto se struktura pojavila upravo sada niti koliko će dugo opstati. U tome se znatno razlikuje od severnog šestougla, koji je poznat više od četiri decenije i pokazao se kao veoma stabilna atmosferska pojava.
Talas i Vojadžer
Severni šestougao prvi put je uočen na podacima koje su prikupile letelice Vojadžer početkom osamdesetih godina prošlog veka. Kasnija posmatranja pokazala su da je i dalje prisutan, a misija Kasini omogućila je njegovo detaljno proučavanje. Reč je o talasu povezanom sa snažnom mlaznom strujom u blizini severnog pola.
Novi južni dekagon pruža drugačiju priliku – umesto da astronomi proučavaju već formiranu i dugotrajnu strukturu, sada mogu da posmatraju kako se jedna velika geometrijska atmosferska pojava razvija i menja.
U narednim godinama Habl će nastaviti da prati Saturn, a dodatna posmatranja mogao bi da obavi i svemirski teleskop Džejms Veb. Posmatranja u različitim delovima spektra mogla bi da pomognu u utvrđivanju koliko duboko talas prodire u atmosferu i kako se menja sa visinom.
Računarski modeli mogli bi zatim da pokažu koji atmosferski uslovi mogu da stvore deset pravilnih zavoja i zašto se slična struktura nije pojavljivala tokom prethodnih decenija posmatranja.
Posebno pitanje ostaje koliko će dekagon biti dugovečan. Moguće je da će se stabilizovati i postati trajna karakteristika južnog pola, poput šestougla na severu, ali isto tako može biti prolazna pojava koja će vremenom promeniti oblik ili potpuno nestati.
Upravo zato je ovo otkriće važno mnogo više od same neobične geometrije. Praćenje dekagona od njegovog nastanka moglo bi da pokaže kako se snažni vetrovi, vrtlozi i veliki atmosferski talasi međusobno povezuju i stvaraju pravilne obrasce u atmosferama gasovitih planeta.
Za sada je sigurno samo da se oko Saturnovog južnog pola razvila desetostrana talasna struktura kakva tamo ranije nije bila zabeležena. Kako je nastala, zbog čega ima baš deset strana i da li će opstati decenijama poput severnog šestougla, tek treba da pokažu naredna posmatranja.
Autor: Marija Radić
