Većina ljudi san doživljava kao vreme kada se telo odmara posle napornog dana. Međutim, naučnici sve češće otkrivaju da se upravo tada u mozgu odvijaju neki od najvažnijih procesa za njegovo normalno funkcionisanje.
Novo istraživanje sugeriše da san nije samo period odmora, već ključni mehanizam koji sprečava da se mozak “preoptereti” i izgubi sposobnost da normalno obrađuje informacije.
Autori rada, objavljenog u stručnom časopisu Brain Medicine, smatraju da je upravo san ono što omogućava mozgu da ostane prilagodljiv, otporan i sposoban da se oporavi od svakodnevnog stresa i neprekidnog učenja.
Zašto je san toliko važan za mozak?
Naučnici objašnjavaju da ljudski mozak čini oko 86 milijardi neurona koji neprestano razmenjuju informacije. Tokom dana, dok učimo, donosimo odluke i rešavamo probleme, veze između neurona postaju sve aktivnije.
Ako bi taj proces trajao bez prekida, mreža bi postepeno postala preopterećena. Upravo zato je, prema autorima, san svojevrsni period “resetovanja” tokom kojeg se neuronske veze reorganizuju i vraćaju u ravnotežu.
Profesor Sjaohui Vang sa Instituta za primenjenu hemiju Kineske akademije nauka objašnjava da mozak tokom sna ne miruje.
Kada posmatrate mozak kao složenu mrežu, san izgleda kao planski period tokom kojeg se sistem popravlja i reorganizuje – navodi on.
Dve faze sna imaju različite zadatke
Istraživači objašnjavaju da različite faze sna imaju različite uloge.
Tokom dubokog, odnosno NREM sna, mozak usporava aktivnost, a neuronske veze koje su tokom dana ojačale vraćaju se u ravnotežu. Na taj način sprečava se preopterećenje sistema.
REM faza, poznata kao period u kojem najčešće sanjamo, ima drugačiju funkciju. Tada mozak postaje znatno aktivniji, povezuje informacije, reorganizuje uspomene i održava fleksibilnost neuronskih mreža.
Prema autorima, upravo smenjivanje ove dve faze omogućava mozgu da zadrži sposobnost prilagođavanja novim situacijama.
Mozak se tokom sna doslovno “čisti”
Jedan od zanimljivijih zaključaka odnosi se na takozvani glimfatički sistem, koji je posebno aktivan tokom dubokog sna.
Tada se povećava prostor između moždanih ćelija, što omogućava efikasnije uklanjanje metaboličkog otpada, uključujući i beta-amiloid, protein koji se godinama dovodi u vezu sa razvojem Alchajmerove bolesti.
Drugim rečima, dok spavamo, mozak istovremeno reorganizuje svoje neuronske veze i uklanja štetne materije koje se tokom dana nakupljaju.
Šta ovo znači za veštačku inteligenciju?
Autori su napravili zanimljivo poređenje sa sistemima veštačke inteligencije. Oni navode da i računarske neuronske mreže vremenom mogu da postanu “preopterećene”, da zaboravljaju ranije naučene informacije ili da gube efikasnost.
Foto: Unsplash.com
Zbog toga istraživači smatraju da bi i sistemi veštačke inteligencije mogli imati koristi od svojevrsnih “pauza” tokom kojih bi reorganizovali informacije, slično onome što ljudski mozak radi tokom sna.
Istraživanje otvara nova pitanja
Autori naglašavaju da njihovo istraživanje nije klinički eksperiment, već analiza velikog broja dosadašnjih naučnih radova. Zbog toga njihovi zaključci predstavljaju teoriju koju će buduća istraživanja tek proveravati.
Ipak, smatraju da bi bolje razumevanje uloge sna moglo biti značajno za bolesti poput Alchajmerove bolesti, epilepsije i šizofrenije, kod kojih se često javljaju poremećaji spavanja.
San možda nije vreme kada se ništa ne dešava
Novo istraživanje menja način na koji posmatramo san. Umesto perioda pasivnog odmora, naučnici ga opisuju kao vreme kada mozak obavlja najvažnije “servisiranje” – reorganizuje informacije, uklanja štetne materije i priprema se za nove izazove.
Upravo zato, zaključuju autori, ono što naizgled deluje kao potpuni mir možda predstavlja jedan od najaktivnijih i najvažnijih procesa za dugoročno zdravlje mozga.
Autor: Marija Radić
