Jablaničani i Konjičani nikada neće zaboraviti kataklizmu koja ih je zadesila u noći sa 3. na 4. oktobar ove godine. Umrlo je više od 20 ljudi, a svaki dan se otkrivaju razmjeri štete. Mnogi životi su uništeni, ali i oni koji su uspjeli preživjeti nezapamćenu poplavu teško da će se ikada moći oporaviti.
Kobna noć
Novinari “Pulsa” jučer su razgovarali s Jašarom Begovićem. Kobne noći nije bio u Jablanici.
– Ja sam Jašar Begović, izgubio sam majku i kuću u ovim poplavama – drhtavim glasom govori za „Puls“.
Do 4. listopada dolazio je na kućni prag, u kuću u kojoj je rođen i odrastao. Majka i otac čekali su ga raširenih ruku i radovali mu se. Nažalost, majke više nema. Nema ni kuće. Bio je uništen.
– Babo je još živ, trenutno je u staračkom domu. Babo je tu noć držao mamu koliko je mogao i na kraju je pustio, više nije imao snage. Bujica je bila ogromna – kaže Begović za “Puls”.
Kaže da je sutradan oko 10 sati saznao što se dogodilo.
Rekao mu je prijatelj
– Spavao sam, nisam znao što se događa. Saznao sam tek ujutro u 10 sati, nazvao sam nekoliko prijatelja iz sela. Nekako sam uspio dobiti taksista Juku na mobitel. Priča samnom i plače, sve mi je bilo jasno – kaže Begović.
Juka mu je rekao da je vidio oca, ali da majke nema.
– Strašno… Strašno… Što ću, spakirao sam se i došao ovamo. Sada se osjećam užasno kad dođem ovdje. Nema ih – jedva je izustio Jašar Begović i zamolio nas da ga više ništa ne pitamo.
